Subota, 22 Novembar 2014

Aleksandar Rankovi─ç. Narodni Heroj ili domaci izdajnik.

Objavljeno 01. okt, 2012 autor u kategoriji Da li ste znali, YU VIP, YU vremeplov

Aleksandar Rankovi─ç. Narodni Heroj ili domaci izdajnik.

Aleksandar Rankovi─ç – Marko, Leka (1909 ÔÇö 1983), u─Źesnik Narodnooslobodila─Źke borbe, dru┼ítveno-politi─Źki radnik SFRJ i SR Srbije, junak socijalisti─Źkog rada i narodni heroj Jugoslavije.

Ro─Ĺen je 28. novembra 1909. godine u selu Dra┼żevcu, kod Obrenovca. Poti─Źe iz siroma┼íne porodice. Rano je ostao bez oca. Osnovnu ┼íkolu je zavr┼íio u rodnom mestu. Kao i mnogi drugi siroma┼íni de─Źaci iz njegovog kraja, po┼íao je i on 1922. u Beograd na zanat.

Te┼íki ┼żivotni uslovi pod kojima je ┼żiveo umnogome su uticali da vrlo mlad stupi u redove radni─Źkog pokreta. Tome su doprineli i neki radnici koji su radili u istoj radionici s njim, a koji su, u vreme kada je Komunisti─Źka partija bila ilegalna, donosili i skrivali u radnji politi─Źku literaturu i publikacije koje je Rankovi─ç kri┼íom ─Źitao. Kao petnaestogodi┼ínji mladi─ç upisao se 1924. godine u ─Źlanstvo sindikata. Po─Źetkom 1925. godine, kada je postao kalfa, aktivno je sara─Ĺivao u upravi sekcije abad┼żijskih radnika. Dve godine kasnije, 1927, bio je ─Źlan prodru┼żnice svih kroja─Źkih i tekstilnih radnika. Tu je upoznao svoju budu─çu suprugu, An─Ĺu, koja je tako─Ĺe bila aktivna u radni─Źkom pokretu. Iste godine, Aleksandar Rankovi─ç je primljen u ─Źlanstvo Saveza komunisti─Źke omladine Jugoslavije, a ubrzo posle toga je postao sekretar Mesnog komiteta SKOJ-a za Beograd.

Rad u Partiji

Godine 1928, kada je primljen u KPJ, Rankovi─ç je postao sekretar Pokrajinskog komiteta SKOJ-a za Srbiju. ┼áestojanuarska diktatura nije zaustavila njegovu revolucionarnu delatnost. Kao rukovodilac PK SKOJ-a izdao je letak koji je rasturan po Beogradu i Zemunu. U vreme kada su leci ┼ítampani, uhva─çen je jedan od saradnika, koji je pod batinama priznao policiji i odao aktiviste, me─Ĺu njima i Rankovi─ça. Tada je policija po─Źela da ga tra┼żi. Uhva─çen je u Beogradu jednom ilegalanom stanu. To je bilo njegovo prvo hap┼íenje.

BRIONI, 1966: Kako je smenjen, pa ucutkan Aleksandar Rankovic

Aleksandar Rankovic, Svetislav Stefanovic, Vojin Lukic i njihovi najbli┼żi saradnici su optu┼żeni da su se izdigli kao sila iznad dru┼ítva, da su kontrolisali i prislu┼íkivali telefone najvi┼íih funkcionera, ukljucujuci predsednika Josipa Broza Tita.

Bio je to prvi veliki lom u jugoslovenskom vrhu, posle smene Milovana Djilasa 1954. godine.

Plenum CK SKJ odr┼żan je 1. jula 1966. godine na Brinonima, a cinjenica da su taj dogadaj mogli da prate samo direktor, glavni urednik i dva izve┼ítaca Tanjuga najbolje svedoci o delikatnosti trenutka.

Prvi izveštaj:

“Brioni,1. jula (Tanjug) – Generalni sekretar KPJ Josip Broz Tito otvorio je jutros u 9 casova ┼íestu sednicu CK SKJ. Pored clanova Centralnog komiteta sednici prisustvuju i celnici Kontrolne i Revizone komisije SKJ.

Na predlog druga Tita usvojen je sledeci dnevni red:

1. Aktuelni problemi u vezi sa štetnim delovanjem nekih organa bezbednosti i štetnim posledicama tog delovanja na razvoj sistema i rad CK,
2. O reorganizaciji i daljem delovanju razvoju SKJ,
3. O nekim kadrovskim promenama i
4. Razno.

(Kraj)”

Otvarajuci sednicu CK SKJ, generalni sekretar partije Tito je, kako je izvestio Tanjug, izjavio:

“Drugarice i drugovi… mi smo pogrije┼íili ┼íto smo na┼íu dr┼żavnu bezbjednost u toku 20 i vi┼íe godina njenog postojanja prepustili tako reci samoj sebi i glavni rukovodalac je bio drug Rankovic. Vi znate da je u toku rata i prvih godina poslije rata na┼ía dr┼żavna bezbjednost odigrala ogromnu ulogu u cemu, razumije se, jedan veliki dio zasluga ima i drug Rankovic i ostali drugovi koji su bili pod njegovim rukovodstvom. No,upravo zbog tog ogromnog poverenja koji smo imali i prema drugu Rankovicu i prema Slu┼żbi dr┼żavne bezbednosti , mi na na┼íim sjednicama Izvr┼ínog komiteta nijedanput nismo imali pitanje ove slu┼żbe. A mogu li se bilo koja organizacija, ili bilo kakvi organi, tako dugo pustiti bez kontrole partije, bez kontrole rukovodstva na┼íe partije. Razumije se da je to bila na┼ía krivica”, izjavio je Tito.

Svi diskutanti su osudili ponašanje Rankovica i SDB.

Rankovic je shvatio da mu spasa nema, i samo je – kako je naglasio – govorio o svojoj moralnoj odgovornost:

Aleksandar Rankovi─ç. Narodni Heroj ili domaci izdajnik.“…Drugovi, ┼żelim da naglasim da za ovakav rad i za ovakve postupke organa bezbednosti ne snosim nikakvu odgovornost, sem moralne odgovornosti koja proizilazi iz toga ┼íto je trebalo da poka┼żem vi┼íe budnosti kako ranije, kada sam neposredno rukovodio ovom ustanovom, tako i kroz svoj rad u Centralnom komitetu. S obzirom na to smatram da sam du┼żan da ovom forumu, vama drugovi, stavim na raspolaganje svoje funkcije.”

Rankovic je podneo ostavku na mesto potpredsednika Republike i druge funkcije, što je plenum i prihvatio.

Svetislav Stefanovic je kategoricki odbacio optu┼żbe, koje su izrecene na racun SDB: “Ja ne mogu da prihvatim tvrdnju, bez obzira ┼íto to tvrdi Komisija (Izvr┼ínog komiteta CK SKJ) da se DB pocela odrodavati od dru┼ítva, da se nametnula nad dru┼ítvom i da su pojedinci hteli da SDB pretvore u instrument za sprovodenje licnih ciljeva.”

Stefanovic je podvukao da je ┼żiveo u uverenju da je radio dobro i kategoricki odbacio tvrdnje da je SDB postavljala mikrofone i prislu┼íkivala institucije i pojedince ukljucujuci i druga Tita. “To treba ispitati do kraja i krivce treba tra┼żiti na drugoj strani”, rekao je Stefanovic.

Tek posle mnogo godina, izveštaci su prepricavali šta se od pocetka dogadalo na Brionima.

Pomucena atmosfera u jugoslovenskom partijskom vrhu se mogla osetiti cak i u avionima koji su uoci plenuma leteli ka Puli. Oni koje je sa Rankovicem vezivalo dugogodi┼ínje prijateljstvo, predratno ilegalno delovanje, oru┼żana borba, primetno su se bili povukli u sebe, uglavnom su cutali. Pla┼íili su se da se i u privatnom susretu ne odaju, da ne ka┼żu ne┼íto ┼íto bi kasnije moglo da ih ko┼íta funkcije.

Tanjugovi izve┼ítaci su, pricali su kasnije, bili svedoci i tragikomicnih pojedinosti. Kada je na Brione stgao Svetislav Stefanovic, koji je uz Rankovica bio prvi na optu┼żenickoj klupi, napustiv┼íi brod kojim se prebacio iz Pule, mahinalno je, po navici, krenuo u hotel “Karmen” u koji je ranije uvek odsedao. Recepcionar mu je hladno, cinovnicki i slu┼żbeno, saop┼ítio da ovog puta tu za njega mesta nema. Uputio ga je u obli┼żnji hotel “Neptun”.

Na putu do tog hotela on se slucajno sreo sa Stevanom Doronjskim, sekretarom gradskog komiteta SK Beograda, sa kojim se, naravno, dobro znao. Susret je bio neizbe┼żan. Doronjski mu je pokazao hotel “Neptun” i primetno zbunjen hitro se udaljio od Stefanovica.

“Bogati, Stevo, je l’ ti to vodi┼í svog buduceg clana partije”, dobacio je Doronjskom direktor Tanjuga Vuka┼íin Micunovic, aludirajuci na to da ce Stefanovic biti izbacen iz CK SKJ.

Doronjski je, jo┼í uvek zbunjen, samo odmahnuo rukom i produ┼żio dalje. Mo┼żda je vec tada razmi┼íljao da ce morati u Gradskom komitetu Beograda da predla┼że da se Stefanovic iskljuci i iz Saveza komunista. Ali, tih muka ga je po┼ítedeo Brionski plenum, koji je odlucio da se taj funkcioner izbaci i iz Centralnog komita i iz Partije.

Bila su to te┼íka vremena. Desilo se, tako, da jedan clan CK nije ┼żeleo da deli sobu sa Stefanovicem u hotelu “Neptun”. Pravdao se pred recepcionarom da, dok spava, hrce pa nece coveku da smeta!

Na Plenumu, dok se Stefanovic branio od optu┼żbi za rad SDB, neko iz sale mu je dobacio: “Ako je tako, onda objasni odakle mikrofoni u Titovoj spavacoj sobi.”

“To pitajte pukovnika Valtera”, odgovorio je on aludirajuci na vojnu slu┼żbu bezbednosti, po┼íto su Tita obezbedivali pripadnici te slu┼żbe. Samo oni su imali pristup u U┼żicku br. 15 i druge objekte u kojima je povremeno boravio predsednik republike.

Tanjugovi izveštaci sa Briona su kasnije tvrdili da je do javnosti stiglo sve, preciznije govoreci, gotovo sve što je receno na plenumu. Govori su skracivani, ali suština je ostajala.

Jedna interesantna pojedinost, verbalna intervencija, bila je cenzurisana.

Na kraju sednice, jednog trenutka, rec je zata┼żio Veli Deva, funkcioner sa Kosova, ali ne da diskutuje nego da postavi pitanje: ┼íta ce biti sa Vojinom Lukicem, koji je bio savezni sekretar za unutra┼ínje poslove i to ba┼í u vreme kada su se u SDB de┼íavale pomenute devijacije i propusti.

Odgovorio je Tito: to je pitanje CK SK Srbije, pošto je Lukic u to vreme bio jedan od sekretara srpske partije.

Veljko Vlahovic i Krste Crvenkovski, koji su bili “konsultanti” izve┼ítacima dvoumili su se – secaju se Tanjugovi novinari – ┼íta da rade. Na kraju su presekli: ni pitanje ni Titov odgovor nisu stigli do javnosti.

SDB je na Brionima obezglavljena i posle se nikad više, do kraja, nije oporavila od tog udarca. Nepovoljne posledice te cistke ubrzo ce se osetiti na Kosovu, a nešto kasnije, u vreme mas-pokreta, u Hrvatskoj. Na Brionima su, zapravo, pocele pripreme za ono što ce, korak po korak, na kraju dovesti do raspada jugoslovenske federacije pocetkom devedesetih godina.

Tada je sa politicke scene nestala jedna od vodecih licnosti socijalisticke Jugoslavije. Kada je smenjen, Rankovic je zacutao kao zaliven. Njegovo ime se samo povremeno pojavljivalo u štampi kada je trebalo iz dnevnopolitiockih razloga prozvati ideloške protivnike: dilasovce, rankovicevce, maocetungovce.

Rankovic je ostao “pod embargom” cak i kada je umro, u leto 1983. godine.

Predsedništvo CK SKJ je cenzurisalo sve: i njegovu biografiju i sam cin sahrane.

Izvr┼íni sekretar Predsedni┼ítva CKSKJ Trpe Jakovlevski je zahtevao da Tanjugov izve┼ítaj ne mo┼że biti du┼żi od 60 redova. Strogo se vodilo racuna o svakoj pojedinosti. Ni┼íta nije moglo da se da iz opro┼ítajnih govora, sem da se pomenu imena onih koji su ih odr┼żali.

Prema mnogim procenama tog dana se na Novom groblju u Beogradu okupilo oko 100.000 ljudi, racunajuci i “armiju” policajaca koji su, naravno, bili u civilu. Ali u izve┼ítaju Tanjuga, koji je emitovan, stajalo je da se od Rankovica oprostilo” nekoliko hiljada gradana”. Tome je bio prilagoden i kratak TV snimak.

Godinama je na snazi bio i embargo na objavljivanje Rankovicevih fotografija i to i onih koje imaju istorijski znacaj.

Vojislav Lalic

Robija

Proces Rankovi─çu bio je jedan od prvih procesa protiv politi─Źkih neistomi┼íljenika za vreme ┼íestojanuarske diktature. Ka┼żu da je u Glavnja─Źi, u koju je odveden, batinan i mu─Źen najsvirepijim metodama. Njegovo dr┼żanje pred policijom je, ka┼żu, sa─Źuvalo skojevsku organizaciju u Srbiji od daljih provala. Sud za za┼ítitu dr┼żave ga je osudio na 6 godina robije koju je izdr┼żavao u zatvorima u Sremskoj Mitrovici i Lepoglavi. U Mitrova─Źkoj tamnici i Lepoglavi Rankovi─ç je radio na obrazovanju mladih komunista i na ┼íirenju revolucionarnih ideja. U─Źestvovao je u organizovanju borbe politi─Źkih osu─Ĺenika protiv policijskog re┼żima u zatvoru.
Sindikat

Sa robije se vratio po─Źetkom 1935. godine. Iste godine oti┼íao je na odslu┼żenje vojnog roka. Potom je do┼íao u Beograd i radio u radni─Źkom pokretu Srbije. Preko sindikalnih organizacija o┼żiveo je rad partije u preduze─çima.

Godine 1936. postao je ─Źlan Pokrajinskog komiteta KPJ za Srbiju, a 1937. ─Źlan Politbiroa CK KPJ. Stalno pod prismotrom policije, januara 1939. godine prelazi u ilegalnost. U ilegalnosti je radio pod imenom ÔÇ×MarkoÔÇť. Maja iste godine Rankovi─ç je u─Źestvovao na Zemaljskom savetovanju komunista Jugoslavije u Sloveniji ispod ┼ámartne Gore, a ne┼íto kasnije u─Źestvovao je i na Petoj zemaljskoj konferenciji KPJ u Zagrebu. Tada je izabran u Politbiro Centralnog komiteta KPJ.
Drugi svetski rat

Za vreme napada Nema─Źke na Kraljevinu Jugoslaviju, Rankovi─ç se nalazio u Zagrebu. Posle plenuma CK KPJ do┼íao je u Beograd i tu mu je poveren rad na organizaciji ustanka. Krajem jula 1941. godine, u ─Źasu kada je organizovao dizanje beogradske radio-stanice u vazduh, pao je u ruke policiji. Posle hap┼íenja, Rankovi─ç je odveden u Gestapo i tu je mu─Źen. Agenti su uspeli da mu prona─Ĺu koncepte proglasa CK i Mesnog komiteta. Posle batina, onesve┼í─çen, prenet je u bolnicu. Spasavanje iz bolnice su organizovali Spasenija Cana Babovi─ç i ─Éuro Strugar, 30. jula. Posle kratke pucnjave, drugovi su Rankovi─ça u pid┼żami izveli iz bolnice. Akciju evakuacije su potpomagali beogradski ilegalci koji su ┼ítitili odstupnicu.

Po osloba─Ĺanju iz bolnice, Rankovi─ç je jo┼í neko vreme ostao u Beogradu. Posle vojno-politi─Źkog savetovanja u Stolicama pre┼íao je na oslobo─Ĺenu teritoriju i sa Vrhovnim ┼ítabom u U┼żice i kretao se dalje sa ┼ítabom sve do kraja rata. U Biha─çu je dobio vest da mu je supruga poginula kod Gackog. An─Ĺa Rankovi─ç je posthumno progla┼íena za narodnog heroja.

U toku narodnooslobodila─Źke borbe, kao ─Źlan Vrhovnog ┼ítaba NOV i POJ i kao organizacioni sekretar KPJ, Aleksandar Rankovi─ç je bio jedan od najbli┼żih Titovih saradnika. Neiscrpna radna energija, visoke organizatorske sposobnosti, iskustvo starog revolucionara i beskompromisnost izdigli su ga do visokog rukovodioca Narodnooslobodila─Źkog rata. U─Źestvovao je u dono┼íenju svih najva┼żnijih odluka o vo─Ĺenju rata i Revolucije. Bio je ─Źlan najva┼żnijih vojnih i politi─Źkih organa jugoslovenskog oslobodila─Źkog pokreta; ─Źlan AVNOJ-a, potpredsednik ASNOS-a, poslanik Privremene i Ustavotvorne skup┼ítine Demokratske Federativne Jugoslavije.

Formiranje OZNE

Aleksandar Rankovi─ç. Narodni Heroj ili domaci izdajnik.Po formiranju Odseka za za┼ítitu naroda (OZNA) na Visu, 13. maja 1944. godine, postavljen je za na─Źelnika OZNE za Jugoslaviju. Na zasedanju Velike antifa┼íisti─Źke skup┼ítine narodnog oslobo─Ĺenja Srbije, novembra 1944. godine u Beogradu, izabran je za narodnog poslanika i za prvog potpredsednika Narodne skup┼ítine NR Srbije prvog i drugog saziva. Kao prvi zamenik mar┼íala Tita, u njegovom odsustvu izdao je nare─Ĺenje za proboj Sremskog fronta 1945. godine.

Posle dono┼íenja ustava po─Źetkom 1946. godine, postao je ministar unutra┼ínjih poslova FNRJ. Ovu du┼żnost je vr┼íio sve do jula 1966. godine.

Kao ministar unutra┼ínjih poslova, u svom ekspozeu o radu Odeljenja za za┼ítitu naroda, pred Narodnom skup┼ítinom 24. marta 1946. godine, obznanio je da je uhva─çen Dra┼ża Mihailovi─ç. Aleksandar Rankovi─ç je bitno doprineo na ja─Źanju bezbednosti posleratne Jugoslavije. Veoma mnogo je doprineo ja─Źanju i razvijanju organa dr┼żavne represije, koji su uspe┼íno i brzo likvidirali preostale politi─Źke neprijatelje (─Źetnike, usta┼íe, rupnikovce…).
Informbiro i Goli otok

Za vreme po─Źetka borbe sa Informbiroom, Rankovi─ç ostaje veran svojoj Partiji i Titu. Na Petom kongresu KPJ, Aleksandar Rankovi─ç je podneo ÔÇ×Izve┼ítaj o organizacionom raduÔÇť gde je najva┼żniji deo Rankovi─çevog izlaganja bio vezan za rad partijske organizacije u Jugoslovenskoj armiji. Pre nego ┼íto je zavr┼íio svoje izlaganje, Rankovi─ç se osvrnuo na antipartijski rad Sretena ┼Żujovi─ça Crnog i Andrije Hebranga. Napomenuo da su obojica poku┼íala da razbiju KPJ, pa su zato isklju─Źeni iz Partije i protiv njih je povedena istraga.

Aleksandar Rankovi─ç i slu┼żbe kojima je rukovodio su imale pune ruke posla u vreme borbe sa Informbiroom. U borbi za izolaciju simpatizera Informbiroa u─Źinjene su velike gre┼íke, jer su hap┼íenja bila masovna, bez kriterijuma, dokaza, suda. Dovoljno je bilo pokazati prstom. Na glasine da se u zatvorima postupa zverski, Rankovi─ç je krenuo u obilazak zatvora da se uveri kakvo stanje vlada u zatvorima za politi─Źke zatvorenike. Prethodno je Rankovi─çu stigao izve┼ítaj Dobrice ─ćosi─ça o Golom otoku. Rankovi─ç je posetio Goli otok avgusta 1951. godine gde su ga Golooto─Źani sa─Źekali sa povicima ÔÇ×Marko-TitoÔÇť. Naravno, ovo nije bilo spontano. Posle Rankovi─çeve posete stanje se donekle pobolj┼íalo.

Kasnije je bio potpredsednik Savezne vlade. Na svim izborima za saveznu Narodnu skup┼ítinu biran je za narodnog poslanika. Na partijskim kongresima, Petom (1948) i ┼áestom (1952), ponovo je biran za ─Źlana Politbiroa, odnosno ─Źlana Izvr┼ínog komiteta CK Saveza komunista Jugoslavije.

Od 1956. godine postaje potpredsednik Saveznog izvr┼ínog ve─ça i predsednik Odbora za unutra┼ínju politiku, ─Źlan Sekretarijata Izvr┼ínog komiteta CK SKJ, ─Źlan CK Saveza komunista Srbije, ─Źlan Predsedni┼ítva Saveznog odbora Socijalisti─Źkog saveza radnog naroda Jugoslavije.

Sve vreme do 1966. godine bio je ┼íef svih policijskih i tajnih slu┼żbi, zadu┼żen za borbu protiv svih koji su smatrani protivnicima re┼żima i dr┼żave Jugoslavije.

Kumstvo s Titom

Kada se Tito ven─Źao sa Jovankom, 1952. godine, Aleksandar Rankovi─ç je bio Titov kum, a general Ivan Go┼ínjak Jovankin.

Auto-put

Godine 1963. je pustio u rad auto-put ÔÇ×Bratstvo-Jedinstvo” (auto-put E-75) koji je vodio od Slovenije preko Hrvatske i Srbije do Makedonije. Iako se zvao auto-put, dobrim delom taj put nije ispunjavao kriterijume za auto-put. No, u to vreme to je bio veliki napredak. Auto-put su gradile omladinske radne brigade iz cele SFR Jugoslavije.
Brionski plenum

Njegova uspe┼ína aktivnost je tekla sve do 1966. godine. Navodno je Tito otkrio ure─Ĺaje za prislu┼íkivanje u svojoj rezidenciji u U┼żi─Źkoj br. 15 u Beogradu, i to u svom radnom kabinetu i u sobi svoje supruge. Ko je ta─Źno prona┼íao te ure─Ĺaje i na koji na─Źin, tako─Ĺe nikada nije obelodanjeno. Tito je odmah izvestio politi─Źki i vojni vrh da je on prislu┼íkivan i da je za to kriva Slu┼żba dr┼żavne bezbednosti (UDBA) i njen prvi ─Źovek Aleksandar Rankovi─ç. Napravljena je odmah komisija koja ─çe ispitati slu─Źaj. Tako se u zemlji stvorila poznata ÔÇ×afera Rankovi─çÔÇť, ili ÔÇ×afera prislu┼íkivanjaÔÇť. Predsednik komisije Izvr┼ínog komiteta CK SKJ Krste Crvenkovski je saop┼ítio da je zaista prislu┼íkivanja mar┼íalovog kabineta bilo.

Tito je zakazao sednicu Izvr┼ínog komiteta koja je odr┼żana 16. juna 1966. godine. Tito je na kraju sednice zakazao Brionski plenum gde ─çe se razmrsiti ÔÇ×afera Rankovi─ç”. Atmosfera uo─Źi po─Źetka ─îetvrtog brionskog plenuma bila je mu─Źna i napeta. Plenum je imao zadatak da raspravlja o ozvu─Źavanju i prislu┼íkivanju funkcionera, zloupotrebama i deformacijama UDB-e. ─îlanovi CK doputovali su na Brione 30. juna, da bi se plenum odr┼żao ve─ç sutradan. Okrivljeni Aleksandar Rankovi─ç se pojavio na Brionima. Pod velikim pritiskom Rankovi─çu je naglo pozlilo, a lekar je ustanovio blagi infarkt. Sednica ─îetvrtog brionskog plenuma je po─Źela 1. jula 1966. godine u hotelu ÔÇ×IstraÔÇť na Brionima.

Aleksandar Rankovi─ç je ve─ç ranije podneo ostavku na funkciju ─Źlana CK SKJ i Izvr┼ínog komiteta. Sednicu je otvorio Tito, da bi se posle pro─Źitao zvani─Źni izve┼ítaj Istra┼żne komisije u slu─Źaju Rankovi─ça. Rankovi─ç je govorio vrlo malo. Delovao je konfuzno, zbunjeno i nije se branio. Ostao je veran svojoj Partiji, i pored toga ┼íto je izdavala njegove ideale. Posle iscrpne rasprave, plenum je doneo odluku ÔÇ×da se odmah pri─Ĺe reorganizaciji organa dr┼żavne bezbednosti kako bi se ona prilagodila nastalim promenama u celokupnom dru┼ítvu i sistemu samoupravljanja, da se Svetislav Stefanovi─ç ─će─ça, ministar unutra┼ínjih poslova SR Srbije, isklju─Źi iz CK SKJ i da se razre┼íi du┼żnosti ─Źlana Saveznog izvr┼ínog ve─ça, da se prihvati ostavka Aleksandra Rankovi─ça na funkciju ─Źlana CK SKJ i Izvr┼ínog komiteta CK i prihvati da podnese ostavku Saveznoj skup┼ítini na funkciju potpredsednika Republike, jer je njegova politi─Źka odgovornost za rad organa dr┼żavne bezbednosti takva da na ovim funkcijama vi┼íe ne mo┼że ostatiÔÇť.

Ne┼íto kasnije, na sednici CK SK Srbije 15. septembra 1966. godine, na predlog Spasenije Cane Babovi─ç, iste one koja ga je 1941. spa┼íavala iz bolnice, plenum je odlu─Źio da predlo┼żi Centralnom komitetu SKJ da Aleksandra Rankovi─ça isklju─Źi iz Saveza komunista. Aleksandar Rankovi─ç je po─Źetkom oktobra 1966. godine isklju─Źen i iz Saveza komunista Jugoslavije.


2357 puta pro─Źitano

strana 1 od 212
1
0
  

Teme: , , , , ,

Ostavi komentar

Morate biti prijavljeni za postavljanje komentara.

© 2014 YugoslaviaTimes™. Sadržaji na portalu yutimes.de™ su zašticeni Creative Commons Attribution 3.0 License,
osim ako je drugacije navedeno.
Promeni design:          
U produ┼żetku:close